Poezija na putu k Tebi©

Jednog jutra otvorila mi se psiha u ogledalu čudna, iskrivljena slika U ladici nepotrebne stvari Na radnom stolu bilježnica za zapisivanje pjesama Velika praznina zjapi prazna Jašući na leđima slona i mašući krilima leptira slona ne mogoh odići od tla Krila leptira isuviše su slaba krhka Popucaše stakla naočala od silna napora! Oka dva nalijepljena groteskno na lice Počeh se smijati, prestati nisam mogo "To je od straha" reče vila sna i probudi me

Trudna djevojka luta trgom glavnim tražeći Boga Pas piša po stupu ulična lampe Ljudi sneni hodaju neprobuđeni za onaj život ulicom Tramvaj žuri od stanice do stanice očaj čežnja strah žudnja Mržnja Okretište Silazim prvi da se ne izgubim u gomili jutarnjih frikova Izvodim  pozdrav suncu, kobrin skok glasam se očajem golubova Tragam za nestalom civilizacijom u pljuvački na asfaltu što se grije postupno korak po korak do boli Svršavam nad prometnim kolapsom gušim se u gužvi Agorafobija širokih narodnih masa Poslovi nevažni, glupi; zadaci apsurdni: kvadratura kruga, kružnost kvadrata Buba u uhu Jumbo- plakati: likovnost za zaplakati Kraj...

Crnim slovima piše pas na bijelom papiru pjesmu Pas zamišlja veliku kost, kuju s kojom ju dijeli Prolaze ljudi kraj njegove kućice ali on ih ne pokušava ugristi, ne laje- samo piše Pas se je oslobodio lanca i gospodara Sad je car u pasjem društvu, intelektualac Pas i nije pas, on je čovjek u psećem kostimu Zna govoriti ljudskim jezikom ali rijetko to čini (samo kad polemizira) Pas je sretan što je živ