PODLI DANI

Podli dani nisu nam dani

nepodli dani tek dodani

Srećice, što je?

Čeg' se bojiš u svoja četiri zida?

Oni su zatvor tvome srcu

Zatvorila si dušu, dušice,

u kutiju čavala

Bode?

Ma je li?!

Ukrala si mi zub od zlata

bez anestezije

Tamo sad rupa od srebra

zjapi

a moj mozak tlapi

o tvojim osjećajima

prema meni

„Reci toj ženi“

kaže

„za žrtvu nek prikaže

srce od kože,

može?“

O, Bože, Bože

ti glupi glagolski prilože

prikaze pale nam imena na papiru

povećalom

i suncem

Sunce moje,

koje ti je srce boje?

A moje?

A moje?

Nadvoje!

Riskiram trnje

u pokušaju da te uberem

Srce,

ruke perem

dok te ne uberem

Vidi kak' su čiste!

G. Fabek,

mora da si anđeo u njenim očima