PLAGIJATOR

Plagiram živote slučajnih prolaznika
pratim im pokrete i imitiram ih
Skidam im ponašanje- nemam svoje
ne znam tko sam- uklet sam

Pjevam neke tuđe pjesme
Postojim samo kako bih uzimao
Ja sam kradljivac blaženih duša
Jako im zavidim

Ja ne bih ni postojao
da me nisu iskopirali
po nekom drugom, boljem; klonirali
vješti falsifikatori

Nemam svoje oči, mozak svoj
Misli moje tuđe su zapravo
ni jedne izvorne nemam
Ja i nisam netko, netko sam drugi

Ante Marković mi je ime
"Crni" mi je nadimak
Ni on nije originalno moj
naslijedih ga od dede i oca

Gacam po debelom blatu nečijih života
nikako da se očistim od tuđih problema
Ja ih moram gutati ponizno
poltron sam, klimavac
Tuđom glavom klimam
nečijim tuđim rukama se rukujem
kad se pozdravljam sa originalima
(drugi su originali)
Osamdeseta sam kopija
Osamdesete kopije
Osamdesete kopije
Osamdesete kopije

Riječi ove pjesme su preslik mojih misli
moje misli su preslik teve reklama
Televizijske reklame su moja jedina stvarnost
-živim da bih kupovao
Oči su gladne materije!

Kupujem te, mila, jeftino
na sniženju, u pola cijene
Kad bi samo znala koliko te malo cijenim

Ti si samo proklet surogat za sreću
Sreća ne postoji
božanstva su se naljutila na nas
šalju nam u živote nesreću
Mi smo tragična bića
visimo o končiću sudbine
tako nježni i lomljivi
Narod smo daleko od izabranog
prokleli nas dusi nemirni
Smisla nema, nikako ga ne nalazim

Crni mi se pred očima
možda je ako ne početak
nečeg boljeg pod zvijezdama
a onda barem
              kraj