PROSTOR

Prostor prosto guta daljinu
ona je samo zrak, ona je dodirljiva
kako letimo put zvijezda

Zvuk automobila u noći zamire
Noćobdija piše pjesme,
sanači sanjaju u svojim krevetima
Cvrčci cvrče u tami
Srce mi ne kuca... Samo trenutak!
Pritajilo se da ne pokvari trenutak

Događa mi se katkad da noću ne mogu zaspati
Pišem tada bez smisla, smao da buda nešto
napisano
To mi je utjeha za život bez događaja,
to mi je kruh za dušu
Kada zaspim jednog dana
ostat će za mnom putokazi izgubljenima

Curi... curi mi
istječe mi um iz vijuga
kraji mi se vrijeme na ovoj planeti
Kaplje mi polako, nečujno: život iz žila

Pogriješio sam... zaletio sam se
jurnuo sam...
Sad više ne mogu stati
no i ne želim se više zaustaviti

Ne daju mi... ne daju mi da odem
Sirena svira, elektrode rade
Nadoknađuju mi gubitak krvlju tuđinaca
                            ...
Ali nije tako: to ja samo sanjam
-noćnu moru

Budim se u znoju